. b u d i m se teshka i bezsvesna
dok rasklanjam granje iz ochiju
mrsim prste kroz kosu oslobadjam poglede
dok mi se s a n za kapke hvata
poslednjim trzajem snage izdishe
dok ga udishem uz oblak dima
vracam mu se gledajuci svoj odraz u ogledalu
i kafi koja me svojim mirisom doziva
da joj se predam u oblaku dima i slika iz sna
samo kada bi j u t r o trajalo duzhe
bilo bi lepshe buditi se .
*oktobar 2007.*
Нема коментара:
Постави коментар