nedostajesh mi tako nocima
kada se ujutru probudim svesna da te ponovo nisam sanjala
muchish me prazninom kada te nema
vuchem se danima tragajuci za tragovima
skupljam ih po prashini
verujem da bi mogli biti tvoji
skotrljash se zatim kao kap niz obraz
pa usahnesh
*
ponekad te nebom nose oblaci chudesnih oblika
daleko od mene
delici onoga shto bi nekada mogao biti
kada bih mogla da znam da jesi
chujem kako bi negde mogao da dishesh
da spushtash kapke i podizhesh
kako pogledom bi mogao da me trazhish
levom rukom moju bi pozheleo da dohvatish
kada bih mogla da te stvorim od misli
bio bi onoliko stvaran koliko nikada bio nisi
ti
