kada bih samo mogla pohvatati vas po hodnicima-gradovima
& dovesti u stan u potkrovlju koji bismo nazvali klubZmija
*kao u kortasarovimshkolicama*
smestiti vas po podu po razbacanim papirima, shminkom umrljanim jastucima,
vinom & cigaretama isharanim tepisima
raspoznavala bih vas samo po glasovima
zato shto vam se lica ne bi videla od dima & uzdahom ispunjenog vazduha
tragali bismo neumorno zajedno za rechima slojevitim ispreplitanim slovima-rukama
pospani od dzheza& kishe sa krovnih prozora
kako smehom teramo komshijske udarce o zidove& machije dosadno arlaukanje pred parenje
pozhelela bih da takva noc potraje
dok deca mirno spavaju po sobama koje se graniche samo sa nashim kapcima
da bestezhinski tonemo kroz pod kao u polusnu hvatamo se za nocne stochice da ne propadnemo
&prekrivamo lica shakama smejemo se& plachemo od ljubavi prema snovima-pticama nikada dosegnutim
nashim nikad istroshenim dlanovima-listovima punim urezanih tragova-zhilica simbola-puteva
nikada rastumachenih do samoga kraja .
* jul 2010. *
@*blesse*d:
ОдговориИзбришиDraga kronopijo, veoma mi je drago što smo se našle. Dopada mi se i tvoja poezija, podseća me na Cummingsa, a i njega, kao i Kortazara, veoma volim. Divertimento bih takođe rado pozajmila, i spremna sam da se odužim nekom od mojih zbirki priča.
Nažalost, ostaje mi samo da se nadam da će ovaj komentar stići do tebe, jer twitterom ne umem da se služim. Ako ovo stigne do tebe, moj mejl je cat_in_martens (at) hotmail.com
Srdačni pozdravi, nadam se da ćemo se još čuti. :)
komentar stigao, mejl poslat :)
ОдговориИзбриши