. o rechima i cutanju .

*iliti rechi-ptice i cutnja-kavez*
u mojoj ne-cutnji iliti govoru nema promishljanja, ono je izraz moje nemogucnosti da promishljam. rechi su moj usud. cutnja je krajnje utochishte, njoj pribegavam tek onda kada rechi neizbezhno naprave haos koji mi pomrsi konce-zhivce i iscrpi do kraja  moje izgladnelo oslabljeno telo . u njoj se skrivam drhturava, groznichava, sklupchana kao dete dok chekam da me majchinskom ljubavlju oplemeni, napoji  i donese dugo trazheni  mir. tek shto malo ojacham, znam da cu po sopstvenom nahodjenju, kao i svaki put do sada posrljati, dozvoliti  da me rechi svojom lepotom ponovno zavedu, omadjijaju i nagnaju da  otvorim  vratashca na tom chelichnom cutnjom izlivenom kavezu istkanom od  zhelja i nadanja za sopstvenim mirom. za ozdravljenjem. i tako traje moje vechito iscrpljujuce  kruzhenje-lutanje. moj unutrashnji nemir u ochajnichkoj zhelji za smirajem ponovo gubi. moje ptice-rechi uvek nadju nachin da prhnu i odlete u nepovrat. sve dok ne padnem mrtva. i tada, znam da cu ih chuti *kada budem ispushtala dushu* kako neprikladno cvrkucu. muchno je to. razmetljivoshcu svojom teraju me na stid. *  *  *  *  *  *  * moja patnja ima izvorishte i ushce. na njenom se izvoru napijam, a na ushcu opijena zaspivam, dok me njen tok bezmalo ravnodushno prebacuje sa osunchane obale na kamene hladne hridine, sve u zavisnosti od toga koliko joj se prepustim.  * februar 2011.*

rechi-ptice hranim mrvicama patnje-cutnje
dok iz dana u dan postajem sve vishe svesna
svojih uzaludnih podviga
ali i dalje ih molecivo negujuci unesrecene.
*mart2011.*

. o kamenu .

*pishibajkepishibajke* chula sam glas kako mi milozvuchno shapuce.
prenuo me je iz bezglasne zachaurenosti jednog jutra koje je mirisalo na zimu.
zima je moje omiljeno doba, tada pustim telo bestezhinski da leluja obavljajuci svakodnevne zadatke.
moje telo ne voli zimu toliko koliko je volim mislima.
nikako ne mozhe da se zagreje, dok mislima prija hladnoca.
ruke poprime svu hladnocu ovog sveta & sve shto dodirnem prozhmem jezom.
toliku kolichinu hladnoce mozhe da nosi kamen.

od malena sam osecala privlachnost te hladne povrshi lepo oblikovane& obojene.
na samom pochetku moje posesivne potrage za samo mojim kamenom te spoljnje karakteristike su me privlachile.
sve dok nisam spustivshi jedan poseban na dlan osetila tu kruzhecu energiju po prvi put.
toplota moga tada josh mladog tela zagrejala je ledenu povrsh kamena
& tada osetih kako se toplote preplavljuju, pretachu, izmeshtaju mene u njega& obratno.
stapali bi se u jedno.

kada bi nastupio trenutak kada treba da se razdvojimo, osetila bih neprijatnost,
pomislih kao kada bih morala da se razdvojim od nekog dela tela, organa koji je sastavni deo mene.
nishta posle toga ne bi bilo isto.
dlan bi mi tada ostajao prazan, pust &shirio bi osecaj nelagode po ostatku tela, deo po deo bi se hladio& posipao se jezom.
ostavljala sam ih nerado, spushtala na vremenom prikupljene gomilice rasporedjene bez posebnog reda po mojoj sobi.
nekada sam stavljajuci ruke u dzhepove pronalazila po koji ostavljen da cheka na dan ponovnog dodira& stapanja.
mojoj kratkotrajnoj sreci tada nije bilo kraja.
ali isto tako &nesreci kada bi se trenutak razdvajanja priblizhio.

vremenom sam shvatila da spoljne karakteristike ne igraju toliko ulogu u tome kao shto mi se na samom pochetku chinilo.
pronalazila sam ih po obalama reka, mora, u barama, po ulicama, na dechijim igralishtima, grobljima, rasuti delici mene svuda naokolo.
svaki bi mi isprichao po prichu.
svakom od njih ostavila sam trenutak sopstvene toplote.
skupljam ih &sada mada znam da mi je telo sve hladnije.

*dobro znam da vishe ne mogu pisati bajke.
mogu se samo ponekad naterati da zapishem poneku prichu kao shto je ova*

*decembar 2010.*

. u m o r (n a) .

kako da ti kazhem da odlazim k o r a c i m at e sh k i m kao da k o r a ch a mkroz t a l a s e tamo gde me nikada nisivideo iza onestranes n a u dubinizenice u prigushenomjecaju u vlazhnomdlanu zagledanu u nebo pogledom trazheci c r n ep t i c e? kako da ti kazhem da cu se vratiti tek kada me zamislish u mislima s v o j i m v i d i sh onakvu kakvasam odshkrinutu za tvoje kasneposete *kako t i nj a m trachaksvetla iza teshkihvrata* krhku za tvoje g r u b ed o d i r e *kako bridimnapukla po spo je vi ma* tuzhnu kako sanjam rechiotkrovenja *zashto&dalje n e v i d i m ni t r a g a*? u m o r n as a m iscrpljena od lutanja od traganja za p e s m o m iz(a)s e b e.

.na prvoj strani su uvek posvete*

*dokNaPonekojUnutraNailazimoNafusnote. kada je topao dan kao danas, uzmesh knjigu koja ti prva padne pod ruku *podrazumeva se da je kolekcija knjiga u tvom vlasnishtvu ni manje ni vishe nego dobra-nikako prosechna* i tako zapochnesh kupanje u rechenicama stvorenim od talasa-rechi koje se uzburkano nizhu dok stvaraju slikovitepredele &nekontrolisaneosete po tvjoj kozhi &unutrashnjoj strani nje. uvek pokraj sebe treba imati olovku&notes da ne morash da prekidash chitanje ustajanjem. poneku rechenicu-vrtlog zapishesh da joj se nekom drugom prilikom vratish, iznenadish ako nesmotreno pomislish da je zaboravljash. juche je bilo izuzetno toplo.chitala sam "oproshtajni dar" i zapisala par rechenica-zhilicakucalica o srcu koje sam smatrala korisnim za zapamtiti. "..ubrizgan kalijum-hlorid u venu - rastvor deluje brzo, remeti tok elektrichnih impulsa neophodnih za rad miokarda. srce se na trenutak koleba, zhmirka, poput neonske lampe, zatm staje." valeri je jednom prilikom napisao "moje srce trijumfuje" i dodao je "da bi samo voleo da pronadje odgovarajuci naziv za taj strashni rezonator." *taj strashni rezonator koji treperi svemocno u svakome od nas, s vremena na vreme prevladajuci nash razum svojom iracionalnoshcu, nikada nam pritom ne dajuci objashnjenja za svoje ishitrene neobjashnjene postupke, dodala sam*  tokom zhivota sam imala dosta problema sa srchanom svojeglavoshcu *svojeglavoshcu srca*  chesto me je muchila tahikardija *aritmija?* toliko da ne mogu normalno da dishem  chak nekoliko puta nisam od silnih ubrzanih damara mogla da zaspim *bilo je glasnije od svih uspavanki-misli koje sam shaptala sebi u mraku, gnusnije od svakog alarma za budjenje*.  deshava se ponekad da se srce toliko uveca kao da otekne od siline toplih sokova koji se u njega iznenadno uliju i tada osetish kako su ti grudi suvishe uske da ga zadrzhe, suvishe slabe da ga nose u sebi, imash osecaj kao da ce explodirati od radosti zbog velichine kojom zrachi, isijava iz tebe tako uzvisheno i onda svako mozhe primetiti da imash srchani poremecaj *koji bi neki mogli nazvati zaljubljenost*. chesto ti je zbog toga neprijatno, dok ima dana kada rastesh od zadovoljstva.  dok opet neki drugi put osetish kao da se skroz sklupcha, zheli da udje samo u sebe, stegne se &primiri, pa imash osecaj kao da ti je umesto srca u grudima shaka sasushenog zrnevlja i samo prizheljkujesh-chekash da se neka gladna pticagrabljivica ustremi na njega i halapljivo ga pokljuca  do poslednje mrvice da ga vishe nema, da te ne muchi vishe svojim postojanjem.
kada posle takvih zapisanih rechi o srcu naidjesh na neki drugi text neke druge osobe koja pishe o srcu, pomislish kako je sve povezano arterijama& venama, kao da je sve jedan veliki nepresushni topli krvotok koji otiche-dotiche od-do svih strashnihrezonatora koji pumpaju u istom telu istom silinom.
* avgust 2010. *

. crtice .

utonula bih u odraz svoj kao narcis. sebe u sebi da utopim. duboko kada zaronim da pronadjem tu prokletu chezhnju za ljubavlju sopstvenom, da je dosegnem& surovo ugushim. da se u prokletstvu tom nikada vishe ne probudim.
nedokuchivost.

 *      *      *      *      *      *      *

dotakla bih kamen, pero, oblak na povrshi vode& smrvila grumen smrznute zemlje pod prstima. da osetim zhivot koji u meni sneva.
nestalnost.

*      *      *      *      *      *      *

vreme prolazi mimo mene& nesigurno me u prolazu ocheshe prashnjavim rukavom. pokushavam da se osvrnem& ugledam proshlost tamo kako me nestrpljivo cheka da je se setim. drhti nesigurna dok konachno ne odustane od mene.
nesvesnost.

  *      *      *      *      *      *      *

danima se ne pokrecem spolja.*ka unutra se ne rachuna.*
minutima merim razmake izmedju dva naleta kashlja.
pomishljam da sam se bash dobro uzhivela u ulogu hronichnog bolesnika.
nezdravost.

*      *       *      *       *       *      *

zatalasane misli sudaraju se &prelivaju.
kada bi me neko pitao o chemu mislim, rekla bih da ne znam.
nepostojanost.

*      *       *      *       *       *      *

nikada mi usamljenost nije prijala kao sada.
vishe je se ne plashim, dok me je ranije njena prisutnost chesto uznemiravala.
neminovnost.

* novembar 2010. *

. kortasarovska .

kada bih samo mogla pohvatati vas po hodnicima-gradovima
& dovesti u stan u potkrovlju koji bismo nazvali klubZmija
*kao u kortasarovimshkolicama*
smestiti vas po podu po razbacanim papirima, shminkom umrljanim jastucima,
vinom & cigaretama isharanim tepisima

raspoznavala bih vas samo po glasovima

zato shto vam se lica ne bi videla od dima & uzdahom ispunjenog vazduha

tragali bismo neumorno zajedno za rechima slojevitim ispreplitanim slovima-rukama

pospani od dzheza& kishe sa krovnih prozora

volela bih nas videti takve uljuljkane u alkoholisane suzne tonove razmrljanih samoglasnika
kako smehom teramo komshijske udarce o zidove& machije dosadno arlaukanje pred parenje

pozhelela bih da takva noc potraje

dok deca mirno spavaju po sobama koje se graniche samo sa nashim kapcima

da bestezhinski tonemo kroz pod kao u polusnu hvatamo se za nocne stochice da ne propadnemo

&prekrivamo lica shakama smejemo se& plachemo od ljubavi prema snovima-pticama nikada dosegnutim

nashim nikad istroshenim dlanovima-listovima punim urezanih tragova-zhilica simbola-puteva 

nikada rastumachenih do samoga kraja .

* jul 2010. *

. wintersong .

belina u ochima peche
*crno je vishe crno u belom*
svakim korakom dok hodam
jacham ga na sebi
ostavljam tragove
vidim vrane&ja smo samo tu
crnobeli film
uhvati me okom
odshtampaj
okachi na zid
snezhna charolija ne staje

*  *  *  *  *  *  *

nebo prosipa belo po mojoj kosi
znam da je ta slika lepa
*to nije jedini razlog zashto volim sneg*
hvatam pahulje ustima
otapam ih
ipak sam topla iznutra
krv &dalje struji telom
ne dozvoljava zimi da ovlada
zhelja da se zamrznem ne jenjava.

*januar 2010. *

. moje su pesme blog .

.sharlotsomtajms.
obojilasamnokteucrveno
damepodsetedasamodkrvi& mesa
usnovimanastala.
svismoodistogasachinjenirazlichiti.
ponekadsanjam.. .
plachem.
sharlotponekad.

*http://www.youtube.com/watch?v=C6P5NNK3vGU*

.brejkmajbodiholdmajbons.
polomitemiteloizvaditekosti.
udahnitedubokohladnocunjihovu.
osetiteunjimadubokousadjenubol.
polomitemilobanju.
poljubiteuchelo.
daprodjem.

*http://www.youtube.com/watch?v=E18beaR-odI*

* oktobar 2009. *

. bice-po-sebi .

neka pitanja zahtevaju odgovore. ruke su mi u katastrofalnom stanju. misli emocije svest takodje. shta se sa mnom deshava? da li je to nedostatak nechega?*rekla bih i chega samo da znam* u dvorishtu sam pushim mislim kashljem pishem. devojke se chuju iz komshijske kuce smeju se prichaju pevaju i opet se smeju. pevaju i neki mushkarci prekoputa u ulici. pevaju i cvrchci u mojoj neposrednoj blizini. u meni nema pesme. samo uzburkanost. bojim se da se ne izgubim u sebi. kako da se prevazidjem? kako da se praznim iskazhem? bojim se da nemam vishe rechi. u meni je voda. i vetar. konfuzna sam. plashim se praznine. nerazumevanja. sve cheshce se ne razumem*me ne razumeju* "ja sam bachen u svet. I bash zato shto sam bachen u svet,  ja sam postao zagonetka za sebe" sve cheshce osecam usamljenost. ne plashim je se. samo me boli. bojim se da nikada necu prestati da budem*rekla bih i shta i kakva samo da znam* nezadovoljna konfuzna melanholichna histerichna*kolerichna?!*sebichna etc. nema odgovora. u glavi je magla vrtoglavica. sve tezhe dishem osecam se izgubljeno. ipak dishem i ne trazhim se. zhelim da prestanem ali nemam snage. prekinuta sam. .. . * jul 2008. *

. m u t e .

 neshto se mislim
 kako bih volela da vishe nikada
 ne progovorim ni rech.
 samo da cutim.
 i pishem.
  
 mute.

 poljuljana realnost.
 slike bez hronoloshkog redosleda.
 kao slajdovi. simboli&estetika.
 vreme nesiguran pojam.
 prostor chista ogranichenost.
 kretanje bez kompasa.
 ponavljanje pokreta.
 uzaludnost.

*decembar 2007.*

. morningsong .

. b u d i m se teshka i bezsvesna

dok rasklanjam granje iz ochiju

mrsim prste kroz kosu  oslobadjam poglede

dok mi se s a n za kapke hvata

poslednjim trzajem snage izdishe

dok ga udishem uz oblak dima

vracam mu se gledajuci svoj odraz u ogledalu

i kafi koja me svojim mirisom doziva

da joj se predam u oblaku dima i slika iz sna

samo kada bi j u t r o trajalo duzhe

bilo bi lepshe buditi se .

*oktobar 2007.*

. hospitalsong .

 

u prepunoj sobi chekam ustima

prepunih ukusa pomeshanih mirisa

da prodje da sve iz mene ispari

da istrune smrad

 

nikada nisam bila osetljiva na takve stvari

nikada se zgrazhavala

okretala

sada pokrecem knedle da gutam

silim se svakim pokretom

svesna stvari i stanja oko sebe

u sebi

 

chekam svezhinu jutra da me zapljusne

da me ispere iznutra
da iz pora ispari vonj

*da li mogu da se setim svog mirisa od pre par dana

znam da sam ga volela*

 

da li ce biti drugachije od sada

kada sam svesna promena

sada kada sam osetila smrt

u ustima i nozdrvama

sada kada sam bila tako blizu

njene razdrazhljive neizdrzhljive

prozhdrljive nezasite prirode

raspadnutih tela nagrizhenih organa

zagnojenih rana prolivenih otrova

 

da li smrad isparava iznutra

ili me opkoljava spolja

zatvara hermetichki u strashnu komoru

mirisa ukusa i misli

lezhim i pushtam da me prodje

 

 

 

 

* avgust 2007.*

. glava za brisanje .

sinoc sam izbrisala pamcenje.
prvi put.
nije da je bilo kvalitetno, ali bilo je vrlo intenzivno.
muchilo me je danonocno.
nije stizalo daleko u proshlost,
chak shta vishe nije sezalo ni do godinu dana unazad...
i bilo je i ovako bespotrebno.
osecam se lakshe.
rastereceno.
ne brinem se za proshlost,
znam da ona postoji i nezavisno od mene.
moga pamcenja.
koje i onako nije bilo kvalitetno.

* januar 2007.*

. shetanje bez kishobrana .

ponekad, pozhelim veliku kolichinu srece da me polije po glavi iz vedra neba. .. nikada, u svom svakodnevnom shetanju bez kishobrana se tako neshto nije dogodilo. .. polako, sticajem okolnosti pochinjem da sumnjam u bajke. ..

.kako jeste.

“ za one koji se secaju, vreme nije suvishe dugo.za one koji chekaju, ono je nemilosrdno.” S.Okampo

.. .petak. jutro. avgust. izgleda kao da nekoga chekam. ili neshto. ali nije tako. nije sve onako kako izgleda...chaj je tako vruc.tako crven.tako prija.a muzika je tuzhna. uopshte mi nije lako.chak shta vishe. ne znam shta da radim.ne znam tachno.a ovo jutro je tmurno.chak vishe i nije jutro.sada je proshlo podne ali izgleda kao da je josh uvek jutro. kao shto rekoh, nije sve tako kao shto izgleda. tu sam u pravu.i josh ponegde.ponekad. . ..bolesna sam. zvoni telefon. prekid. ponovo zvoni. neko podizhe slushalicu. i nishta.sve je isto. josh uvek izgledam kao da nekoga chekam. ili neshto. chaj je josh uvek vruc. i crven. i prija. muzika je josh uvek tuzhna. jutro-dan je tmuran .bolesna sam. sve je isto. .. .sinoc sam gledala izvedbu Beketovih Srecnih dana. volim Beketa. voli i on mene. mislim da se razumemo. i on ponekad izdleda kao da nekoga cheka. ili neshto. ni njemu nije lako.uopshte.i on je bolestan... sada se osecam dobro. imam njega. i on ima mene.to mi je dovoljno.bar za sada. tako osecam. prekid. . ..josh jedna cigareta upaljena. gori. ispushta dim. i ja ga ispushtam. izdishem. i udishem. chaj vishe nije topao.ali je crven.josh malo.poshto je vec na dnu sholje. kada nestane, kada prestane da boravi u sholji, pochece na nekom drugom mestu. u meni. i tako sve dok ga sasvim ne nestane.dok ga ne zaboravimo.kao i sve. uostalom . mislim da sam ponovo u pravu.prekid.                                          * avgust 2005.*