. crtica .

ponekad se upitam da li je sve shto osecam tupa glavobolja i nepodnoshljiva napetost u ramenom&vratnom delu trupa.
onda se setim da postoji potreba da se taj osecaj prekine ali shvatim da nemam dovoljno jaku volju da se pokrenem &reshim se bede.
kao zakljuchak mogu izvuci samo josh jednu stvar o sebi zbog koje nisam preterano srecna& na koju nisam ponosna, ali joj se u potpunosti predajem.

.i m p l o z i j a.

preko mi je potrebno restartovanje.
ne znam kako sam doshla do ovog stupnja zasicenja ali osecam da svakog momenta mogu da explodiram. u sebe.
toliko sam se uvukla u unutrashnjost da me i najmanji pokushaj pokreta ka spolja boli.
kao shto boli &sve ono shto mi dolazi otuda .a tamo znam da nemam zashtite, osecam kao da su mi nervi ogoljeni, kao da nemam kozhu *kao da zhive rane prekrivam solju*.
toliko osetljiva da je isuvishe ochigledno kako mi se svaki pogled zabada u ochne zhivce,
kako mi se svaka rech gushi stoji kao kost u grlu, kako sam ..oslabljena.
otudjena pulsiram. isijavam dok se ne utrnem.

stvarno ne znam zashto su te chemerne stvari ponele jedna drugu
kao bujicom noshene *kao da su jedva chekale da se jedna druge prihvate*
kao odron se odvalile sa vechne planine &pokosile me.
kao da nije moglo drugachije.
kao da su istom stvari prouzrokovane.
meni nepoznatom stvari.
shto vishe naprezhem vijuge da shvate, da se sete, sve sam dalja,
neodluchnija u odluci, nepreglednija u blizini *ili daljini*.
pitam se zashto ne prestanu sada kada sam ih svesna osetima iako im ne znam materiju,
nego me &dalje povredjuju ovakvu polumrtvu.
izmrcvarenu.

zhelim da znam..
shta li se to tako iznenadno promenilo?
koje planete su zamenile mesta u mom kosmosu?koja mi se zvezda ugasila?
koje jezero se isushilo &koje su to ribe poletele ka nebu kao ptice zloslutnice?
koji vulkan je ostao bez magme?
nemam snage.