. o bolestima .

odmalena sam bila podlozhna bolestima. raznoraznim.u najranijem detinjstvu najosetljiviji su mi bili disajni organi.malo malo pa bronhitis, upala pluca, sinusa, sa 6 godina su mi odstranili sva tri krajnika i to je bilo moje prvo bolnichko iskustvo, kojeg se dodushe kao kroz maglu secam.osim krvavog jastuka &treperave neonske svetlosti sve ostalo je poprilichno zanemarljivo..da.

kasnije je, kao adolescentu, pochela da mi se javlja glavobolja koja je znala da traje danima.imam poseban odnos sa dotichnom, koja je vrlo prevrtljiva& promenljiva, tako da sam je vec dovoljno puta obradjivala u svojim pokushajima pripovedanja, te ovaj put necu duzhiti sa opisima kao ni dozhivljajima iste.

jedna moja bolest, o kojoj imam potrebu da pishem, koju pritom uopshte ne volim ali je prihvatam kao svoju, je neka vrsta autoimune bolesti.nikada nisu otkrili zashto je tu& kako se lechi, chak je nisu ni potanko dijagnostikovali, samo su je oivichili opshtim nazivom psorijaze: dodushe nazvali su je jedna od 94 njena oblika. rekli su josh &da je kozha najneispitanija oblast u medicini, na shta ne mogu nishta drugo da uradim do da se gorko nasmejem & pripisali mi je zauvek.na nervnoj bazi. zamislite: glupog li kozhnog obolenja kada ti na svaku neurozu stres ili pad imuniteta iskoche crvene povrshi raznih velichina/ oblika po rukama *koje su iznad svega izuzetno bele* koje svrbe toliko da se deshavalo da ih ischeshem do krvi dok spavam. vremenom, nauchila sam da se kontrolishem: kada sam budna dobro se uzdrzhavam od cheshanja, ali ako se desi da se i u budnom stanju zanesem &pochnem sa cheshanjem nagrabusila sam, ruke sve vishe svrbe& sve vishe se solidarishu jedna s drugom zhestoko se drapajuci.imam neke bolnichke pesme iz te faze, kada je 'kozhno-nervna bolest' bila na vrhuncu, kada su mi ruke bile pokrivene zhivim ranama, bolelo me je chak &da ih obichnom vodom perem.bila sam ochajna, mislila sam da im se nikada nece vratiti stari izgled..tada sam dve nedelje lezhala tamo pod jakim terapijama, pa su mi je malo ublazhili, zalechili rane.&sada je tu, evo mi je na desnoj ruci, ne povlachi se sa desne shake, verujem samo zbog toga da me podseti da ce da se vrati, dodushe vrlo neprimetna& primirena ali tu je. ..na stranu to shto chesto chujem kako imam lepe ruke, a sa tom recimo jednom od 94 oblika psorijaze su josh autentichnije& zhivopisnije. dobro, dosta sada o njoj da se ona druga ne bi osetila zapostavljenom, moracu da okoncham sa ovim psihosomatskim kozhnim oboljenjem &predjem na sledecu.

druga moja boljka je osteoma *medicinski izraz* iliti benigni tumor na desnoj strani lobanje, okoshtanje koje je kao chvoruga velichine oraha & nalazi se na par cm iznad desnog uha. pojavila se pre otprilike 5 godina& jako mi je teshko da je nosim. ..nikako da se na nju naviknem, ali isto tako nikako da je se *kao shto mi je savetovano* otarasim hirurshkim zahvatom. ..razmishljam o tome s vremena na vreme, ali se plashim.ne toliko samog zahvata, koliko sebe.volim se verovatno previshe: takva kakva sam volim sebe takvu kakva sam ako me razumete, pa me uzhasava chinjenica da ce mi odstraniti deo lobanje, koju ce mi zameniti sa par cm-a plastike ili koznachega..plashim se da ce mi se kasnije deshavati da patim za samim tim odstranjenim okoshtanjem nedajbozhe, da ce me ta neminovna chinjenica da sam ga se odrekla &takvim nasilnim jezivim putem odstranila proganjati u snovima, ako ne bash u sasvim budnom stanju. .huh. ..inache, chesto sam pomishljala da se tu u tom koshchanom delu moje glave nakupio sav teret&da su tu u chvor vezani svi problemi&teshke stvari kroz koje sam prolazila.ne znam. ..poshto imam neku svoju samoterapeutsku taktiku da sve stvari koje mi se deshavaju odmah zaboravljam, u stvari nije to dobra rech, vishe bi odgovaralo ne prezhivljavam ih kako bih trebala nego se stvari dese pa ja burno ili ne odreagujem a onda sve to lepo zauvek zakopam negde daleko duboko gde nikada ne idem& vishe ne razmishljam o tome.. .pomislih da je to mozhda bash to mesto..&kada bi ga odstranili otishlo bi sve to tako chvornovato upetljano moje negde u nepovrat..ne znam.verovatno je tako.mada, nisam sigurna ni u to.ni u shta.jako sam svezana u chvor.

naposletku, pored te dve dijagnostikovane zauvek moje boljke puna sam nekakvog taloga.trebalo bi mi chishcenje sigurna sam, ali nisam sigurna da sam spremna na taj potez. plashim se kako ce se stvari razvijati ako se reshim tog sastavnog dela moga bivstvovanja, da li cu znati da nastavim tako olakshana, tako prividno ozdravljena.
razmishljala sam o tom specifichnom odnosu sa bolestima, toliko puta ali nishta drugo ne mogu da shvatim do toga da se toliko priviknem na njih& sva im se podredim predam da se chak ni ne borim protiv njihovog podlog uzurpiranja, sve dok me neko od ukucana ne opomene ili chak pod pretnjom primora da se javim lekaru& zapochnem josh jedan u nizu unapred izgubljenih ratova.. nisam sigurna da li to one vole mene ili obratno..svakako, ovim putem dolazim do zakljuchka da sam ustvari autoimuna na samu sebe iliti moja bolest sam ja.


fusnota* An osteoma (plural: "osteomata") is a new piece of bone usually growing on another piece of bone, typically the skull. It is a benign tumor.

When the bone tumor grows on other bone it is known as "homoplastic osteoma"; when it grows on other tissue it is called "heteroplastic osteoma".