bilo je tiho.
kao kada sedish u tishini svoga bica koje je u savrshenom saglasju sa spoljashnjim odsustvom zvuka.
nekada ume da potraje dovoljno dugo da se zanesesh tako prepushten da te tishina u potpunosti proguta.
toliko da ti se i tihe misli o njoj polagano gasnu& nestanu.
upadnesh tako u nekakav sladunjav dremezh, tvoji udovi postaju teshki &tonesh zagledan negde ni sam ne znash gde.
tada se u tvom unutarju deshavaju sleganja nekih davno prozhivljenih emocija dok telo &dalje vodjeno uobichajenim procesima zhivi sadashnji trenutak.
u tishini.
svakako, uvek se pre ili kasnije dogodi da bivash naglo prekinut u toj kratkotrajnoj misaonoj hibernaciji
&tada se osecash pomalo razjareno, pomalo razocharano, pomalo ojadjeno.
misli &osecanja ti se brzinom svetlosti vracaju kao kada ti od stida krv jurne u obraz.
pogadjaju te svojim oshtrim ivicama neobrushenim ogoljenog, nespremnog.
ne znash kako da se borish sa trenutkom tako ranjiv *poluspavan poluprobudjen* osim da se prilagodish zvuku koji ti je poremetio bezmisaono stanje.
vratish se tako u misaoni proces obrade zvuka &shvatish da nije toliko loshe shto se oglasio, chak da ti se dopada& prijateljski mu se smeshkash.
pomislish da bi se mozhda tako zanesen magichnom tishinom koja bi potrajala duzhe opustoshio, postao joj slichan &izgubio se u sebi isto kao shto bi izgubio sebe u njoj.
pomislish na zrnce peska u pustinji, na kap vode u okeanu& na josh pokoju slikovitu frazu.
vracaju ti se asocijativne slike koje bude osecanja koje bude secanja koje bude chula koja bude mirise koji bude ukuse koji bude sokove u tebi& ti se uspravljash.
hodash tako noshen osetima ka kuhinji gde kljucha voda za kafu da je zakuvash gde machka mauche da joj dospesh mleko gde ti zvoni telefon da se javish gde dete zaplache da ga uzmesh u ruke gde se zhivot zvuchno odvija &cheka da mu se pikljuchish.
kada sve stane, kada prestane da postoji da li ce tishina ovladati nama?
Нема коментара:
Постави коментар